U četvrtak 05.06. u galeriji opštine Vračar je otvaranje izložbe Jelene Antić. Naslov izložbe Keywords Ključne reči  tendenciozno flertuje sa internet komunikacijom. Za razliku od prethodnih samostalnih izložbi, izložba apstraktnih slika Keywords  Ključne reči  ovoga puta nam nudi neku vrstu objašnjenja slike. Ta objašnjenja su u vidu malog nagoveštaja tzv. ključnih reči koje će posmatraču pomoći da stvori svoje viđenje tako što će mu ponuditi neke od skrivenih motiva i termina koje je autorka imala u vidi dok su slike nastajale.

Već smo uveliko naviknuti da uz pomoć ključnih reči sklapamo širu sliku ili priču - do traženog pojma dolazimo igrom asocijacija. Uz svaku sliku ponuđene su ključne reči, ali slike i dalje nemaju naslov, niti je koncept do kraja objašnjen…

Uvod – Intro

“U doba kad su se umetnici uveliko dosetili da svoju kreativnost i potrebu za stvaranjem integrišu sa savremenim digitalnim alatima, ja imam potrebu da vas sve malo podsetim na četku i platno, jer su četka i platno danas kao neki izumrli zanat.

Slikarstvo realizma i figuracije je već odavno dovedeno u pitanje pojavom fotografije, a onda i čitavo slikarstvo pojavom suprematizma, „smrti umetnosti“, art&language i ostalih pravaca koji su klasično slikarstvo skinuli s vekovnog pijedestala. Kako sam već poprilično duboko zašla u digitalni svet ne fascinira me više toliko digitalna umetnost, kao što je to bio slučaj pre nekoliko godina. Zato sam našla svoj način kako da integrišem digitalni svet sa slikom i četkom. Svom konceptu nedovršenih slika, koje su zamišljene da funkcionišu poput Roršahovih mrlja, dodajem termin ključne reči koji  je svima nama dobro poznat, jer smo već imali dodira s mnogim pretraživacima na internetu.

Apstraktni koncept nije sam  tekst koji, složićete se, danas može da se prepiše vrlo lako, on je, pre svega, ideja koja može biti objašnjena i vrlo jednostavnim rečnikom.

Suština koncepta ove izložbe je: hajde da igramo igru asocijacija – ja vam dajem sliku i par ključnih reči, a vi nastavite dalje i stvarajte svoju priču. Samo što u ovoj igri nije cilj da vi pogodite moj zamišljeni pojam i da me pitate- je l’ tačno, već da pronađete svoj pojam, koji ste zamislili. Ovo je umetnost, nije matematika – ne postoji tačno - netačno – svako ima svoje tumačenje. Vraćam se na ideju prethodne izložbe, gde insistiram na interakciji posmatrača sa slikom. Želim da se svako usudi da postavi svoje tumačenje, nema zamišljenog klimanja glavom sve sto kažete je tačno!

Uvek se trudim da se održim na terenu apstraktne slike, koja se ne odriče estetike, a da ne skliznem u simbolizam. Smatram da bi uvođenje simbola kao likovnog elementa značilo neku olakšavajuću okolnost i meni i posmatraču u toj komunikaciji, ali bi svakako suzilo polje za razradu teme. Još uvek uspešno odolevam.”