Izložba „Evolucija revolucije: od pamfleta do klika“ je najava seminara „PR dani 2017“, koji se održava devetu godinu za redom na Fakultetu političkih nauka. Seminar obrađuje teme kao što su političko komuniciranje, odnosi sa javnošću, marketing, neverbalna komunikacija, društvene mreže. Seminar organizuje PR tim Fakulteta političkih nauka, jedini organizovani tim za odnose sa javnošću na nivou Univerziteta u Beogradu, koga čine isključivo studenti i studentkinje FPN-a.
Ovogodišnji medijski događaj „Evolucija revolucije: od pamfleta do klika“ u Galeriji RTS, fokusiran je na različite revolucije kroz vekove. Cilj je predstaviti način na koji su nekadašnji revolucionarni pokreti okupljali ljude, a kako se u današnjem digitalnom vremenu društvo samostalno organizuje. Izložba je zamišljena kao postavka od četiri celine, od kojih će svaka predstavljati jednu epohu i revoluciju. Dodatno će celoj atmosferi doprineti i predstavljene ličnosti koje su značajne za svaki revolucionarni pokret.
Prva soba predstavljaće korak u Američku revoluciju. Vrhovnom komandantu vojske Džordžu Vašingtonu društvo će praviti Tomas Džeferson, jedan od osnivača Deklaracije o nezavisnosti. Njome su bile prekinute sve veze sa Engleskom, nakon čega su se američke kolonije udružile i napravile novu državu. U sobi će biti i Betsi Ros, žena za koju se veruje da je isplela američku zastavu. Cela soba će biti u duhu osamnaestog veka.
Druga soba predstavljaće tzv. Prolećnu revoluciju u Srbiji 1848-1849. godine , odnosno period koji je u svetu poznatiji kao "proleće naroda". Biće predstavljene tri etape revolucije: početak revolucije odnosno Majska skupština, sam tok revolucije i njen završetak. Posetioci će imati priliku da se upoznaju sa mitropolitom Josifom Rajačićem koji je na Majskoj skupštini krunisan za srpskog patrijarha, dok će druga osoba, takođe, predstaviti jednu značaju ličnost iz tog perioda koja je iznenađenje.
Oktobarska revolucija biće smeštena u trećem odeljku. Predstavljena je Lenjinom kao ključnom osobom, koji će stajati na podijumu držeći govor i približiti posetiocima duh ove revolucije. Okružen raskošom ruskog plemstva oličenom u princezi i borbenom revolucionarkom prožetu željom za promenama i ispravljanjem društvenih nepravdi.
Poslednja u hronološkom nizu revolucija je “Arapsko proleće” kao talas demonstracija, protesta i pobuna u prevashodno arapskim zemljama. Ona predstavlja vid savremene revolucije. U ovoj celini biće prikazana obična građanka na protestu kao predstavnik demonstranata, Muhamed Buzizi, čovek koji je inicirao početak revolucije, kao i Muhamed Nabus koji se bavio građanskim novinarstvom.
Postavka će biti i deo Noći muzeja u subotu 20. maja, zajedno sa studentima Fakulteta političkih nauka
