Izdavačka kuća Laguna objavila je roman „Raskršća“ (u prevodu Nenada Dropulića) koji je imao svetsku premijeru na Sajmu knjiga u Beogradu. Autor romana Vilijem Pol Jang, pisac svetskog bestselera „Koliba“ koji je prodat u tiražu od preko 18 miliona primeraka, u svom novom romanu upoznaje nas sa Entonijem Spenserom, egoistom ponosnim na uspešnu karijeru u biznisu, jer je uspeo sam, bez obzira na to što je cena bila bolno visoka. Izliv krvi u mozak Entonija ostavlja u komi. „Budi“ se u nadrealnom svetu koji kao u ogledalu oslikava njegov život, od prelepog do iskvarenog. Na tom mestu Toni vodi živopisne razgovore sa osobama za koje veruje da su delovi njegove podsvesti, prateći njihova uputstva u nadi da će ga to odvesti do istine i, možda, do iskupljenja.

Na pitanje novinara Vijesti Vujice Ognjenovića o razlozima za objavljivanje prevoda knjige pre originala, autor kaže:
– Dopalo mi se vreme provedeno sa narodom Srbije. Tu postoji dubok osećaj gubitka i potraga za novim spokojstvima, novi načini razumevanja sveta i odnosa u njemu i prema njemu, a sve te teme su u „Raskršćima“.

„Raskršća“ podstiču čitaoce da preispitaju svoja uverenja u životu, da uspore i zamisle se nad sopstvenim životima. Da li je to nužno svakom čoveku u nekoj životnoj dobi?
– To je put svakog ljudskog bića, ponekad težak i bolan, često lep i čudesan. Mi smo postali iskazivači naših uverenja, inkarnacije nevidljivog. To znači da je ono u šta verujemo od vitalnog značaja i središte u našim životima. Od srca potiču životna pitanja, a mi se transformišemo obnavljanjem naših umova. Pitanja su važna i treba da ih podstičemo i da se krećemo u smeru uverenja da zapravo odgovorimo na pitanja, iako naša tekuća pitanja mogu da proizvedu nova.

„Raskršća“ postavljaju vrlo važna pitanja – otkriće dobrote u čoveku. Kako to možemo učiniti danas, u ovom vremenu krize? Kako biti dobar?
– Cilj ovog života nije da se jednostavno usvoji skup pravila ili verskih zakona koji primoravaju na dobro ponašanje. Mi želimo zapravo da „budemo“ dobri. Verujem da smo svi već bili uključeni u Dobrotu Boga, mi jednostavno ne znamo, tako mi glumimo laži u koje verujemo o sebi i našoj prirodi. Istina je da je Bog Dobar, a ako je Bog došao da živi u našem čovečanstvu, i u zajednici i pojedinačno, onda je Bog delio to Dobro sa nama i sada možemo napraviti različite izbore, dobre izbore, izbore u ljubavi, za oproštaj, za dodir sa ljubaznošću, da prestane zloupotreba drugih, da okončamo navike, da potražimo pomoć, da postanemo deo zajednice, napustimo izolaciju... sve su to izrazi Dobrote.

Vaš novi roman „Raskršća“ napisan je u duhu vašeg prvog romana „Koliba“. Zašto vam je blizak ovaj stil pisanja?
– Niko, uključujući i mene, ne zna u koji žanr „Koliba“, a sada i „Raskršća“ spadaju. Ja zapravo nikada nisam doneo odluku da napišem „hrišćansku“ fikciju, želeo sam da napišem „dobru“ beletristiku, a ponekad i „dobro“ i „hrišćanin“ ne idu sasvim zajedno, osim ako ste mrtvi (Tolkin, Luis, Mekdonald). Ako je sva istina Božja istina, onda je krajolik za kreativnost širom otvoren i dobra fikcija otvara prostor, a ne suzbija ga. Pošto svako ljudsko biće „jeste“ priča za sebe, svako od nas ima prirodnu sklonost za priču, i najdublje kulture na ovoj planeti su kulture pripovedanja. To je ono što želim da napišem, takvu vrstu proze, pesme bez nota. Iako je fikcija, ali te priče su takođe „istina“, kao parabola, koja obavija istinu u odelo da možemo razumeti. Fikcija ima suptilan način, nežan način, da se šunja po prošlosti naših unutrašnjih budnih zmajeva i gura nazad granice prostora...