Kompanija Movem Fashion, frašizni partner firme HUGO BOSS, i ove godine je obeležila  međunarodni Dan žena tradicionalnom proslavom u BOSS Store. Kao i do sada uz pomoć čuvenog stiliste Ašoka Murtija je predstavljena kolekcija za proleće/leto 2015 i dodeljene su nagrade “Žene heroine “ damama za koje smatramo da su svojim likom i delom postale primer i uzor, pri tom srušivši sve arhetipove o polu, uvrežene u našem društvu.

ŽENE HEROINE za ovu godinu su :

Anita Mančić glumica
Ivana Španović atletičarka
Jelena Vasiljević naučnica koja je otkrila softver za otkrivanje primarnog mesta karcinoma
Marijana Milosavljević , dala koleginici bubreg
Jelena Bulatović , izvršni direktor SAMa

ANITA MANČIĆ

Postoje te nekakve glumice koje podrazumevamo u dobrim predstavama i filmovima, ne lakim za gledanje. One imaju dar da odigraju deliće naše svakodnevice koji su objektivno muka i da, odjednom, taj naš život izgleda mnogo poetičnije. To vam dođe kao da imate tumača koji Umetnosti objašnjava da nikako ne može biti smislena bez Života.

Ovakve dramske umetnice lepotu nose negde duboko unutar sebe... na njihovim licima se, međutim, vidi da sa nama, običnim smrtnicima, dele i muku i radost. Da su, rečju, naše. I da je za njih gluma samo način da svemu daju smisao.

Biti glumica kalibra Anite Mančić je, da zaključimo, već umetnost po sebi. Raditi svoj posao sa punom svešću da sobom tumačite ono što je i gledaocu pred kojim stojite teško da prihvati kao sopstveni smisao, da ga sve vreme terate da samom sebi gleda u dušu i oči, velika je veština. U zemlji Srbiji skoro nemoguća.

IVANA ŠPANOVIĆ

Ko u ovoj zemlji ne zna za Ivanu Španović, sigurno ima  neki ozbiljniji raskorak u korelaciji sa stvarnošću. Kao i uvek, kada neko, uglavnom sam i bez ičije pomoći, postigne nekakav uspeh (Ivana sigurno spada u tu kategoriju, a nabrajanje svega što je uradila odvela bi nas duboko u noć), mi je već prisvajamo, lepimo posesivni atribut „naša“ , sve u patetičnom verovanju da će se tako deo tog uspeha zalepiti na nas.

U ekstremno takmičarskom okruženju kakav je sport, a naročito atletika, u kojoj se između onog koji se nadmeće i svemira nalazi ništa i gde svaki uspeh ili neuspeh zavise samo od te osobe, gde se saigrači ne mogu optužiti za neuspešno dodavanje a sudija za nezasluženo dodeljen panel, Ivana je sama. Sama sa sobom i univerzumom. Atletika je nazvana kraljicom sportova upravo zato – jer se u igri nalaze ljudsko biće, samo ljudsko biće sa jedne i veliko ništavilo sa druge strane. Valjda je zbog toga i najsličnija životu, njegova metafora...

I upravo tome nas Ivana uči, tim malim pobedama nad sopstvenim ograničenjima, nad potrebom da se upitamo nad smislom te svakodnevne borbe i kako da se nosimo sa, sasvim opravdanom, željom da odustanemo.

Verujemo da bi Ivana bila ogromna u porazu kao što je velika i u pobedi, ali joj to, svakako, ne želimo. Jer, u vremenu kao što je ovo, sad, heroine su nam nužno potrebne.

JELENA BULATOVIĆ

Titula menadžera u Srbiji uglavnom priziva sliku osobe koja u datom trenutku radi bar pet stvari  naravno, uz podrazumevanu dramu  koje objektivnom posmatraču (s pravom) izgledaju sasvim suvišno. Ako ne znate kako da opišete ono čime se bavite, najbolje vam je da prikačite titulu menadžera ispred imena i, gle, vaš život ima sasvim novi smisao.

Jelena Bulatović je pak sve suprotno od toga... Dakle, ako bi u menadžmentu postojao opis onoga što, u stvari, Jelena radi, to bi se zvalo „biznis diplomatija“. Pošto zanimanje pod tim imenom ne postoji, nama ostaje da nekome, ko je za to zadužen, dostavimo naš predlog.

Čime je Jelena definisala ovu titulu koja bi tek trebalo da se rodi? Pre svega, pristupom, koji svako ko se nađe u prilici da sa njom razgovara može na sebi osetiti, da je centar njenog apsolutnog interesovanja. Zatim, time da ume da sluša i osluškuje, da je i medijator i lider istovremeno, da diskretno i nenametljivo nudi „mala“ rešenja za velike probleme. Na kraju priče, uvek učini da se osetite zadovoljni samim sobom. Neizostavno, zbog toga ćete biti mnogo bolji u onome što radite. To je, u suštini, smisao svakog dobrog menadžmenta. Nažalost, samo mali broj onih koji se kite tom titulom to i shvati.

JELENA VASILJEVIĆ

Baviti se naukom u Srbiji je jedna od onih delatnosti za koju se misli da vam zapadne ako niste sposobni za nešto pametnije. Čak i ako to čime se bavite kao naučnim radom dovedete do kraja, podrazumeva se da će jedan od dva štampana primerka završiti kod autora a drugi u nekakvoj prašnjavoj arhivi...

Uz sve navedeno moramo uzeti u obzir i ovdašnju već poslovičnu sklonost ka patološkom vezivanju za komplekse niže vrednosti svih fela, skepsu prema sopstvenim dostignućima i postignućima...

Jelena Vasiljević ne samo da nije pristala na odustajanje, već se, gle drskosti, uhvatila u koštac sa jednim od najvećih medicinskih tabua današnje medicine – kancerom. Vrsta zvana čovek uspela je do sada da smisli na hiljade fantastičnih načina da iskreira sredstva masovne destrukcije. Ipak, uz sveprisutne progres i napredak medicine, ova opaka bolest uspeva da i dalje bude jedna od nerešivih enigmi. Još strašnija je činjenica da oboleli od kancera i dalje bivaju stigmatizovani od društva i potiskivani na margine kao da je ono što ih je zadesilo isključivo njihova krivica.

Jelena je rešila da ovu bolest prepozna u prvom licu jednine i da je locira u masi malignih ćelija među kojima se krije. Rešenje izgleda logično i nadohvat ruke, ali Jelena je bila ona koja ga je pronašla. Štaviše, celu priču doterala je do samog kraja, pa ostaje samo da se njeno rešenje primeni u praksi.
Iskreno se nadamo da ćemo biti dovoljno mudri i požuriti kao društvo i sredina da ovaj genijalni pronalazak primenimo i praktično. Da se nećemo, što je češće, zagubiti u mulju sujete i opstrukcije. Nadamo se da ćemo posle dugo vremena biti oni koji svetu nude nadu. Da nećemo osramotiti Jelenu.

MARIJANA MILOSAVLJEVIĆ

Kada znamo da nešto posedujemo u paru, a da sasvim lako možemo živeti sa polovinom od ta dva, logično bi zvučalo da se sa lakoćom možemo odreći polovine, naročito ako negde na umu imamo da to što poklanjamo nekom drugom znači život. Ovakva matematika postaje malo komplikovanija u praksi, naročito ako imamo u vidu da je u igri par  bubrega.

Jeste, prijateljstvo i solidarnost su divne stvari dok se podrazumevaju i ne moramo ih proveravati u praksi. A upravo se u takvoj situaciji našla Marijana Milosavljević i održala nam svima kratku lekciju iz onoga što se zove elementarna humanost. Iz svega što se desilo, i pre i posle, lako se zaključuje da Marijani Milosavljević to što je uradila izgleda jedino logično i da joj nikako ne prija pažnja koju je zbog toga dobila.

U zemlji gde se pozajmica od 100 evra smatra graničnom formom ispitivanja spremnosti na empatiju, Marijana nam je demonstrirala pokaznu vežbu na temu šta je to biti čovek. Ili žena, u ovom slučaju. A na nama ostaje da kolektivno pokažemo kako smo tu vežbu shvatili....

Muška odeća je oduvek predstavljala DNK brenda HUGO BOSS.

Ali, od sezone jesen-zima 2014. HB u fokus stavlja BOSS ženu – i to ujedno predstavlja i jedan od važnijih strateških poteza kompanije. Međutim, repozicioniranje ženskih kolekecija tek je deo koordiniranih strategija kojima se HB transformiše od lidera u premijum segmentu globalnog tržišta odećom u važnog igrača u mnogo prestižnijem, luksuznom delu tržišta.

Angažuje se JANSON WU, harizmatični tridesetjednogodišnji  modni vunderkind, koji stvara viziju potpuno nove BOSS žene – ženstvene, ali i pragmatične, intelektualne i sofisticirane istovremeno, odnosno, dame sa karakterom. Nova BOSS žena je moderna i eklektična, prati trendove i izuzetno ceni dobar kroj i sofisticirane detalje koji više komuniciraju s onim koji ih nosi, nego što se reflektuju u oku onoga koji ih posmatra.

Mnogi poklonici Hugo Boss-a  su uživali u koktelu i melodijama koje su izvodila Dečija filharmonija Fond deca deci.