Otvaranje izložbe je u petak, 22. januara 2016. u 19h u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine. Grupna izložba Contemporaneity and Crisis, kustosa Branislava Mihajlovića i Dietmara Unterkoflera, bavi se aktualnim umetničkim pozicijama u Austriji i Srbiji. Fokus je na postavljanju pitanja o neposrednoj stvarnosti u relevantnim sredinama (političkim, društvenim i estetskim) i njihovoj refleksiju kroz umetnost. Selekcija radova na ovoj izložbi ima za cilj podsticaj diskursa o uslovima savremene umetnosti u različitim kulturnim kontekstima, samim tim i kritička razmišljanja o izazovima stvaranja u doba umetničke krize, koje dolaze kao dati glas.

Izložbu otvaraju: mag. Johannes Irschik (Johanes Irsik), direktor Austrijskog Kulturnog Foruma, Beograd , Sanja Kojić Mladenov, direktorka MSUV & Dietmar Unterkofler i Branislav Mihajlovic, kustosi

Umetnici: Dušan Rajić, Goran Micevski, Hannes Zebedin, IEFS Collective: Ursula Kiesling and Maki Stolberg, Ivan Šuletić, KairUs Collective: Andreas Zingerle and Linda Kronman, Maja Đorđević, Maria Awander, Olivier Hölzl, Saša Tkačenko.

Radovi umetnika pokazuju skice konkretnih strategija, dvosmislenosti i ograničenja emancipatorske umetničke prakse koja se nalazi interakciji učešća, kritike i krize.

Svest o tome da zivimo u vremenu preloma postala je osnovno osećanje sadašnjice koja u posebnoj meri pogadja umetnost i umetnike. Umetnost je bez obzira na to da li je toga uvek svesna ili se protivi ili ne takvom stanju stvari uvek pre svega proizvod svog vremena i istovremeno komentar na njega. Ona postoji zahvaljujući okvirnim uslovima koji omogućuju njen nastanak i delovanje, a istovremeno je i polje umetnosti polje krize. Nestabilni uslovi ž̌ivota samih umetnika, eklatantna ekonomska asimetrija između malog broja umetnika sa pozicijom zvezde i velikog broja one grupe kulturnih radnika koji moraju da se dokažu u okviru sve intenzivnijeg procesa fleksibilizacije i borbe sa konkurencijom oko sve manjih javnih sredstava podrške, pogađaju u posebnoj meri umetnost.

Savremena umetnost je po definiciji smeštena u vreme njenog nastanka, u sadašnjost. Ali nije svaka savremena umetnička produkcija savremena, ne stoji dakle prema Agambenu u onoj „posebnoj vezi sa svojim vremenom tako što se sasvim drži njega i istovremeno se od njega distancira!“ Blizina prema sadašnjosti, ali i istovremeno kritičko distanciranje od neposrednih dešavanja je ono što čini savremenu umetničku produkciju i radovi na ovoj izložbi svedoče o tom produktivnom odnosu međuzavisnosti. U njima se ne radi o jednostavnim rešenjima i konkretnim uputstvima za delovanje, već više o refleksivnom međuprostoru posmatranja i analize, estetskih razmišljanja i kritčkih komentara koji otvaraju.

…Kriza, taj dugotrajni prelazni proces koji se u bivšim socijalističkim zemljama naziva „proces transformacije“ je u međuvremenu postao normalno stanje, a poboljšanje opštih uslova života koje on obećava postale su prazne floskule. Kriza je postala jedini važeći referentni model cele jedne generacije, generacije onih koji ne znaju za ništa drugo osim za redovnost obećanja dolaska njenog kraja, a koji nikako da dodje i onih koji su naučili da se organizuju u graničnim pordučjima takve stvarnosti. Pod ovim drugim značenjskim spektrom krize ne misli se u prvoj liniji na tematizaciju egzogenih iskustava i fenomena, već ona nastaje u svesti takvih teških okolnosti, ona je endogena, uslovljena je stanjem krize i njenim posledicama po umetničku praksu.

Društveno relevantna umetnička produkcija uvek u fokusu ima postavljanje pitanja, što znači da cilj nije da se ponudi jednostavno rešenje za različite probleme, već pre svega da se izoštri pogled na date okolnosti i uslove i da se oni analiziraju. Savremena umetnička praksa nije ona umetnost koja se realizuje sada i ovde tj. u sadašnjosti, ona uzima status sadašnjosti kao povod za svoj nastanak i delovanje.

Radovi na ovoj izložbi predstavljaju uvek subjektivne reakcije na svet koji se menja, oni su kritički komentari na asimetriju uslova pod kojima su nastali i koji su na njih uticali. Ovde nije pre svega reč o angažovanoj umetnosti u užem smislu,o agitpropu i aktivizumu, koji često podležu zavodljivosti jednostavnih strategija delovanja i akcija i time često nude laka rešenja na račun višeslojnosti i multivalentnosti umetničkog jezika. (izvod iz teksta kataloga Contemporaneity and Crisis–savremena umetnost iz Srbije i Austrije, Branislav Mihajlović i Dietmar Unterkofler).

Kroz ovu izložbu i projekat, Austrijskijski kulturni forum nastavlja intezivnu saradnju sa Srbijom kroz program Godina Kulture 2015, Austrija – Srbija.