U nedelju 22. novembra, u okviru pozorišnog festivala BRAAAMS, u DOB-u će se održati predstava zasnovana na biografskim elementima iz života Peti Smit, jedne od najčuvenijih rokenrol ikona njujorške scene. Ovaj sjajni teatarski događaj praćen obiljem njene muzike odsvirane uživo, zajedničko je delo proslavljenog hrvatskog reditelja Ivice Buljana i glumačke zvezde Senke Bulić, i predstavlja svojevrsno odavanje počasti vrednostima uz koje je jedna generacija odrastala.
Ograničen broj posetilaca moći će da prisustvuje ovom životopisu Peti Smit u sali Amerikana, na dve predstave, od 19 i od 21.30. Važno je napomenuti da se ulaz na naplaćuje, a na izlazu plaćate onoliko novca koliko vam se predstava dopala.
Predstava/performans o životu Peti Smit rezultat je istraživanja na dugoj liniji odnosa umetnik-društvo. Peti nije samo prvoborac pankerske revolucije, simbol drugačijeg r’n’r-ola – ona je simbol borbe za čistu umetnost. Od Remboa, Vitmana do Džima Morisona ona ovaploćuje sestru blisku po osećaju, erudiciji i snazi. Šta bi danas značilo iznedriti njen prevratnički opus? Voleti sadašnjost, revoluciju, snagu. Bežimo od konvencionalnosti u poeziju, smelost, jednako pesnički, muzički, onirički!
Pojava Peti Smit na njujorškoj umetničkoj i muzičkoj sceni početkom 70-ih godina prošlog veka bila je toliko silovita, njen uspon toliko brz i neočekivan, a uticaj toliko snažan da je iz današnje perspektive teško na pravi način proceniti njenu ulogu. S obzirom na inflaciju ljudi bez kojih bi teško bilo zamisliti neki pokret odnosno stilsko razdoblje, nećemo devalvirati ulogu Peti Smit bajkama o standardima koje je ova rok ikona postavila bendovima i muzici koja bez nje nikada ne bi videla svetlo dana. Umesto toga, treba tek reći: u baroknoj fazi rok muzike početka 70-ih, kada se nakon petnaestak godina eksperimenata i uspona rok izduvao a top liste se napunile teatralnim maniristima, pojava Peti Smit bila je tako čista i surova u svojoj direktnosti da je poprimila dramatične konture. Još i ovo: drama poetske iskrenosti među teatralnim dinosaurusima bila je ono što će je izdići iz stotine rok ikona, koje su danas beznačajne. Strast Peti Smit, vera u sebe i sopstvenu umetnost, u ispravnost svog puta odbijalo je mnoge od ove samouverene i talentovane kompilatorke, ali baš je to ono ključno u njenom delu. Upravo je ikonoklazam odvajao od profietičke laži i svega onoga što su drugi učitavali u njen lik i delo. Autobiografskom knjigom Tek deca izbrisala je poslednje stereotipe o mesijanskoj ulozi pesnika i umetnika u društvu kojem do pesnika i umetnika nije stalo.
Predstava nastala iz teksta Jelene Svilar i Morane Foretić prati genezu umetnika, rast kreacije iz duha vremena. Galerija likova izmenjuje se kao fascinantan ringišpil, kaleidoskopski umetnički svet u kojem se susreću Robert Mepltorp, Sem Šepard, Endi Vorhol, Jimi Hendriks, Dženis Džoplin… umetnici – tek deca. Oni možda nisu važni, ali ono što je izraslo iz njih jeste. A to je ekspresija, nastup, muzika kao misija i kao sredstvo komunikacije sa publikom. ‘’Kroz nastup ulazim u takvo stanje u kojem se moj mozak čini oslobođenim, odlazi i leti dok kapljice cerebrospinalnog likvora ostavljaju trag poput rose. Mozak je onda prosviran zracima svetla, te se nadima sve više i više do veličine Impajr stejt bildinga, i ako mogu da razvijem komunikaciju s publikom, s grupom ljudi, dok je moj mozak toliko ogroman i prijemčiv, zamislite samo energiju i inteligenciju i sve stvari koje mogu tada preuzeti od njih.’’
BRAAAMS – Beogradska revija atipičnih autohtonih alternativnih malih scena
U spoju sa pozorištem, i muzika i pozorište dobijaju onaj model, značenje i značaj koji je ono imalo na samom svom nastanku. Većina nas rođenih u prethodnom veku ima predstavu o Domu omladine Beograda kao o važnom mestu za kako domaću, tako i stranu muzičku scenu. Ovogodišnji festival Braaams u Domu omladine Beograda upravo spaja te dve, odavno, razdvojene umetnosti. Predstave sa muzikom, predstave o muzici, zvuk kao sredstvo estetske i poetičke vrednosti postaviće još jedno provizorno pitanje: koliko cenite kulturu? U vilajetu u kome je istovremeno prisutna transparentna licitacija prostote i varvarska estradizacija afirmisanja kulture, slabo ko da može da ima ideju o ceni i vrednosti. Festival Braaams nudi šansu za uspostavljanje odnosa cene i vrednosti – ulaz na sve predstave je besplatan, na izlazu se plaća između 5 i 500 dinara, koliko ko proceni da predstava vredi. Ulaznice za predstave mogu se preuzeti od 20. do 23. novemba u Glavnom holu Doma omladine Beograda, od 17:00 – 21:00!
Dom omladine Beograda//Amerikana
Nedelja, 22. novembar, 19:00 i 21:30
Predstava: DREAM OF LIFE
Režija: IVICA BULJAN/ SENKA BULIĆ
Tekst: Jelena Svilar i Morana Foretić
Izvođači: Senka Bulić, Stipe Kostanić
Muzičari: Neven Svilar, Mario Kovačević, Petar Aleraj
Scenografija: Tomislav Ćurković
Kostim: Oliver Jularić
Dizajn svetla: Nikša Mrkonjić
Produkcija: Kazalište Hotel Bulić i Tvornica kulture
