Pozorište shvatiti kao izlet u istinu nije nimalo lak poduhvat. Naravno nije problem prva reč – izlet. Ona kazuje da je taj put privremen i da sa tog puta ima povratka. Nije bez značaja da je reč o neobaveznom putu, koji se preduzima dobrovoljno i bez mnogo pretenzija. U tom smislu predstava bi se svakako mogla shvatiti kao neka vrsta izleta.

Ali kad je taj privremeni, neobavezni i dobrovoljni put preduzet da bi se stiglo do istine, tema postaje više nego složena. Istina je jedan od osnovih pojmova filzofije od njenog nastanka na samom početku evropske civilizacije u doba drevnih Grka sve do danas. Naravno da u bogatoj i dugoj istoriji pozorište nijedan umetnik ga nije shvatio ni kao sredstvo ni kao poprište otkrivanja istine u filozofskom smislu. Pa ipak pozorište se može shvatiti kao neka vrsta tragaoca za istinom u najširem smislu reči. Kada se uozbilji, pozorište, čak i po cenu da bude neka vrsta Don Kihota, pokušava da nešto saopšte o stvarnosti, fenomenima te stvarnosti čak i o njegovoj suštini ili još bolje suštinama.

Koliko je ta potraga ličila na stvarnost ili koliko je tu stvarnost predstavljala svojim sredstvima, rađale su se i nestajale mnogi periodi pozorišta, nazvani najrazličitijim imenima, najčešće veoma bliskim ili čak istoimenima sa pravcima koji su se dešavali u drugim umetnostima, a pogotovu u književnosti – kao što su klasicizam, romantizam, realizam, naturalizam, ekspresionizam, nadrealizam, modernizam… Kako će biti nazvana neka pozorišna pojava zavisilo je i zavisi kakav je odnos te teatarske prakse prema stvarnosti, ili drugim rečima prema - istini.

Kakavgod odnos teatar imao u raznim epohama tokom svog hiljadugodišnjeg postojanja pozorišta, da li se više bavio stvarnošću datog trenutka ili je pokušao da ispod vidljive površine pojavnosti ponire u poetsku potragu za suštinom sveta i ljudskog bivstvovanja, pozorište je uvek bila neka vrsta izleta u istinu. A ukoliko je kriza u društvu, ona istorijska, ekonomska ili moralna bila veća, pozorišni izlet u istinu bivao je uzbudljiviji, dramatičniji i potrebniji.

PROGRAM:

Socìetas Raffaello Sanzio, Ćezena, Italija
PASTOROV CRNI VEO / IL VELO NERO DEL PASTORE
THE FOUR SEASONS RESTAURANT
Reditelj: Romeo Kasteluči

Romeo Kasteluči, koga Bitefova publika već dobro poznaje, na ovogodišnjem Bitefu, prikazuje predstavu The Four Seasons Restaurant iz ciklusa Pastorov crni veo. Kasteluči se upustio u kreiranje svog umetničkog dela koje se „urušava u crnu rupu sopstvenih namera“. Inspirisan je freskom koju je Rotko naslikao za poznati njujorški restoran The Four Seasons Restaurant sa ciničnom namerom da svojim delom buržoaskoj publici u restoranu zgadi obrok. Bitefova publika će imati priliku da vidi na kakvu predstavu je Rotko inspirisao Romea, umetnika mimo svih konvencija, koji dolikuje prvim decenija XXI veka. Na Bitef dolazi odmah posle premijernog prikazivanja na ovogodišnjem Avinjonskom festivalu.

Nature Theatre of Oklahoma, Njujork, SAD
ŽIVOT I VREMENA, EPIZODA br. 1
Ideja i režija: Pavol Liska, Keli Kuper

Američki ansambl sebi je postavio težak zadatak da prikaže život jedne individue, člana njihovog pozorišta, u 10 epizoda. Tekst je sastavljen na osnovu zabeležaka jednog telefonskog 16-satnog razgovora i odgovora na pitanje „Možete li da nam ispričate svoj život?“ u ovoj, prvoj epizodi o životu od rođenja do osme godine. Narativ i atmosfera podseća na prustijansko traganje za izgubljenim vremenom. Po njujorškom kritičaru nedeljnika The Village Voice reč je o „jednom od najtalentovanijih njujorških ansambala koji su bistri, duhoviti, veoma fizički spremni i namerni da izmene pojam pozorišnog“.

Cie Louis Brouillard, Pariz
VELIKA I NEVEROVANTNA ISTORIJA TRGOVINE
Režija: Žoel Pomera

Žoel Pomera, novo ime za Bitefovu publiku, ali uveliko poznat i priznat tragalac u oblasti francuskog savremenog pozorišta, socijalne teme prikazuje do sada manje korišćenim sredstvom u toj oblasti – pokretom. U ovoj predstavi tretirao je problematiku trgovaca. Ovu, na izgled suvoparnu temu, tretirao je sa posebno atraktivnom sceničnošću. Primer pozorišnog društvenog angažmana na nov način.

Teatar &TD, Zagreb, Hrvatska
MRZIM ISTINU
Koncept i režija: Oliver Frljić

Beogradu dobro poznati beskomprimisni Oliver Frljić dolazi na Bitef sa ansamblom zagrebačkog Tetra &td. Ovog puta Frljić se na njemu svojstven nepoštedan način bavi svojim životom u porodici od njegove šesnaeste godine do momenta kada je napustio svoj roditeljski dom.

Narodno pozorište Beograd, Srbija; Fond „Laza Kostić“, Beograd, Srbija i Globe Theatre London, Velika Britanija
V.Šekspir
HENRI VI, I deo
Režija: Nikita Milivojević

Narodno pozorište u Beogradu se opredelilo da se sa rediteljem Nikitom Milivojevićem odazove pozivu da u okviru programa prikazivanja celokupnog Šekspriovog opusa na rekonstruisanoj sceni Glob teatra na Temzi, prikaže prvi deo Henrija VI. Londonski kritičari su naglasili da to nije baš najbolji Šekspir, ali da je predstava u režiji Nikite Milivojevića „energična, fizička, inteligentna i maštovita“ .

Zavod imaginarni, Ljubljana, Slovenija
Simona Semenič
GOZBA
Režija: Primož Ekart

Jedna od najradikalnijih slovenačkih dramskih spisateljki Simona Semenič napisala je dramu Gozba, koju je publika u Sloveniji proglasila kao najbolju dramu na festivalu 42. nedelja slovenačke drame. U predstavi se pojavljuju Roman Abramovič, Julija Kristeva i Simona Simenič, ali se autori kunu da oni nemaju nikakve veze sa ličnostima koje znamo pod tim imenom.

Teatar &TD, Zagreb, Hrvatska
NOSFERATU
Autor: Saša Božić

Saša Božić kreira predstavu u kojoj se pojavljuju poznati amblematični likovi - Boby artist i Nosferatu i varira ih na način nove umetničke prakse početka XXI veka. Između ostalog, ispituje realitet ljudskog odnosa, simbolički ispitujući odnos izvođač – gledalac na sociološkoj i kulturnoj ravni.

Stanica Servis za savremeni ples
VEŽBA IZ KOREOGRAFIJE PAŽNJE „TAČKA BEZ POVRATKA“
Autori: Dalija Aćin Telander i Siniša Ilić

Koreografkinja Dalija Aćin Telander i vizuelni umetnik Siniše Ilića grade svoju predstavu na koreografiji kao postupku usmeravanja pažnje kroz slobodno postavljen predlog izvedbenog teksta i crteža u knjizi. Trajanje ove koreografije nije zadato, već zavisi od svakog pojedinog gledaoca koji je istovremeno i izvođač.

ONI ŽIVE
Autori: Maja Pelević, Milan Marković

Maja Pelević i Milan Marković napravili su kao osnovu svoga performansa anarhistički gest – učlanili su se u gotovo sve postojeće partije u Srbiji i na osnovu tog svog iskustva iskazali svoj društveni stav. Posebni šokantni čin je korišćenje tekstova nacističkog ideologa Gebelsa, koji nije bio prepoznat gde je bio „ponuđen“ kao „pravo“ rešenje.

Pozorište „Deže Kostolanji“, Subotica, Srbija
DOGS AND DRUGS
Režija: Andraš Urban

Andraš Urban sa ansamblom Deže Kostolanji kreirao je stilski eklektično delo, u kom se burleska i travestija smenjuju sa hiperrealizmom i kabareom. Scenski tekst predstave - segmente na temu nasilja, narkomanije i seksualnosti, postavili su reditelji J. Bogavac, F. Peter i Z. Puškaš, a Urban ih je isprepletao i uobličio u koherentnu umetničku celinu.

Münchner Volkstheater, Minhen, Nemačka
G. Lorka
KRVAVE SVADBE
Režija: Miloš Lolić

Beogradski reditelj Miloš Lolić je u poznatom minhenskom teatru Folksbine režirao klasični Lorkin komad Krvave svadbe, u kojoj minimalnim sredstvima gradi višedimenzionalni univerzum. Predstava premijerno prikazana septembra 2011. godine proglašena je kao jedna od najboljih u Nemačkoj u ovoj sezoni.

Shobana Jeyasingh Dance, London
SUVIŠE SMRTNI
Autor: Šobana Džejasing

Predstava u koreografiji Šobane Džejasing odigrava se, kada je reč o plesu, na neobičnom mestu, među klupama u crkvi, svesno igrajući na tom kontrastu između pobožnosti i ljudske telesnosti, što je poznata tema svih religija koju i umetnost, uključujući i teatar, svojim sredstvima oduvek ispituje.

Toneelgroep, Amsterdam, Holandija
M. Gorki
DECA SUNCA
Režija: Ivo van Hove

Ove sezone Decu sunca Maksima Gorkog otkrili su kao aktuelnu dramu pojedini reditelji u Zapadnoj Evropi, jer se bavi intelektualcima koji ne mogu da se snađu u složenim društvenim uslovima. Predstava izuzetne aktuelnosti sa najboljim holandskim glumcima svih generacija pod rukovodstvom poznatog holandskog reditelja Iva van Hovea.