Bitef neguje tri repertoarske linije – internacionalni teatar, koji je svojevrsna informacija lokalnoj kulturnoj zajednici i publici, zatim regionalna praksa iz takozvanog postjugoslovenskog prostora, a treća linija je uvedena prošle godine – Nove pozorišne tendencije, na kojima je ovoga puta tematsko opredeljenje politički teatar. I ova manifestacija prati ekonomsku sudbinu društva, Grad Beograd uspeo da izdvoji 14, a Ministarstvo kulture 11 miliona dinara, što prati tendenciju sve manjeg ulaganja u veoma važnu manifestaciju.
Gran pri Mira Trailović i Specijalnu nagradu, koja od ove godine po odluci Odbora Bitefa nosi ime Specijalna nagada Jovan Ćirilov, dodeliće međunarodni žiri. Predsednica je Mirjana Karanović, a članovi dramaturg Agnješka Jakimjak (Poljska), glumac Žarko Laušević, dramaturg Stefan Blaske (Nemačka) i dizajner i scenograf Tomas Volgrav (Belgija).
Prodaja ulaznica za 49Bitef15 je u toku! Prodaja ulaznica za 49. Bitef počela je 1. septembra u Pozorištu na Terazijama, Terazije 29
Radno vreme blagajne:
-od 1. do 16. septembra je od 10:00 do 19:00,
-od 17. do 24. septembra je od 10:00 do 17:00 i sat vremena pred početak predstave na mestu izvođenja.
REČ SELEKTORKE
Ovo će biti prvi Bitef bez Jovana, iako se već na prošlom, zbog poodmakle bolesti, nijednom nije pojavio. A ja sam se stalno nadala da hoće - svi smo se nadali, iako smo, zapravo, znali da je to malo moguće. Iz večeri u veče sam sedala na svoje mesto u publici osećajući turobnu prazninu iako je na susednom sedištu uvek sedela neka osoba. Ove godine će biti isto, samo malo tužnije, jer sada svi znamo da Jovan sasvim sigurno neće doći. Nedostajaće mi iritantno šuškanje celofana tvrdih bombona koje je uvek prevrtao po džepovima, i koje je sa preciznošću i veštinom nindže uspevao da otvori u deliću sekunde u sred predstave tako da to valjda niko osim mene nije mogao da primeti. Nedostajaće mi i blic foto-aparata kojim je stalno beležio događaje i ljude oko sebe - uključujući i mene u raznim trenucima koje baš i nisam nameravala da zapamtim. A on je sve čuvao i sve pamtio, ali to svoje dugoveko i bremenito pamćenje nikada nije zlouotrebljavao. Čak bi se moglo reći da ga je koristio štedljivo i sa merom - kao skupocen začin, naročito u teškim i traumatičnim trenucima kada smo zajedno brinuli za budućost Bitefa. Tada bi, obično, izletela neka utešna anegdota koja je uvek uključivala ugledne teatarske ličnosti ili političare, a koju bi Jovan ispričao nekako ležerno kao da se slučajno zatekao baš u toj situaciji i baš sa tim ljudima, iako je često bio jedan od glavnih aktera događaja o kojima je govorio. Uvek je više voleo da gleda druge - kroz objektiv, iz pozorišne sale, na ulici, na televiziji - nego da njega gledaju. A to ja upravo radim sada dok pišem ovaj tekst koji je posvećen uspomenama. Gledam Jovanovu sliku, predlog grafičkog rešenja za ovogodišnji plakat. Crno-beli portret, naoko običan. Jovan, savršeni gledalac mnogih predstava, nalakćen gleda nekud u daljinu, preko nas. Iza nas. Ili iznad? Kada malo bolje pogledate, u očima mu vidite dve bitefovske plave zvezde. I to je to. To je sve.
Ovo će biti prvi Bitef bez Jovana, iako se već na prošlom, zbog poodmakle bolesti, nijednom nije pojavio. A ja sam se stalno nadala da hoće - svi smo se nadali, iako smo, zapravo, znali da je to malo moguće. Iz večeri u veče sam sedala na svoje mesto u publici osećajući turobnu prazninu iako je na susednom sedištu uvek sedela neka osoba. Ove godine će biti isto, samo malo tužnije, jer sada svi znamo da Jovan sasvim sigurno neće doći. Nedostajaće mi iritantno šuškanje celofana tvrdih bombona koje je uvek prevrtao po džepovima, i koje je sa preciznošću i veštinom nindže uspevao da otvori u deliću sekunde u sred predstave tako da to valjda niko osim mene nije mogao da primeti. Nedostajaće mi i blic foto-aparata kojim je stalno beležio događaje i ljude oko sebe - uključujući i mene u raznim trenucima koje baš i nisam nameravala da zapamtim. A on je sve čuvao i sve pamtio, ali to svoje dugoveko i bremenito pamćenje nikada nije zlouotrebljavao. Čak bi se moglo reći da ga je koristio štedljivo i sa merom - kao skupocen začin, naročito u teškim i traumatičnim trenucima kada smo zajedno brinuli za budućost Bitefa. Tada bi, obično, izletela neka utešna anegdota koja je uvek uključivala ugledne teatarske ličnosti ili političare, a koju bi Jovan ispričao nekako ležerno kao da se slučajno zatekao baš u toj situaciji i baš sa tim ljudima, iako je često bio jedan od glavnih aktera događaja o kojima je govorio. Uvek je više voleo da gleda druge - kroz objektiv, iz pozorišne sale, na ulici, na televiziji - nego da njega gledaju. A to ja upravo radim sada dok pišem ovaj tekst koji je posvećen uspomenama. Gledam Jovanovu sliku, predlog grafičkog rešenja za ovogodišnji plakat. Crno-beli portret, naoko običan. Jovan, savršeni gledalac mnogih predstava, nalakćen gleda nekud u daljinu, preko nas. Iza nas. Ili iznad? Kada malo bolje pogledate, u očima mu vidite dve bitefovske plave zvezde. I to je to. To je sve.
Bitef koji je pred nama je u celosti posvećen uspomeni na Jovana Ćirilova, koja je, neizbežno, i uspomena na sam Bitef - onakav kakav je oduvek bio i kakav, uprkos dnevno-političkom šićarenju, mora da o(p)stane. Opstanak Bitefa je šansa za pobedu kosmopolitskog duha nad palanačkim, pobedu slobode izbora nad prinudom svake vrste, pobedu građanskog otpora nad malograđanskom apatijom, pobedu kolektivne kreacije nad kolektivnom destrukcijom. To je Mirin, Jovanov i naš Bitef, čije nas dugo i slavno postojanje sve obavezuje.
Ne znam, Jovane, da li bih mogla da se složim sa Vašim uverenjem da pozorište nije sazdano od trošne građe ili potrošenih ideala. Ne znam, iako živim i radim kao da u to ne sumnjam.
Poštovana publiko Bitefa, neću vam ovde reći ništa o predstavama koje su u selekciji - one su tu zato što su, svaka na svoj način, uzbudljive, neposlušne, inspirativne, jeretične, inovativne i hrabre. Kao i Bitef.
Anja Suša, selektorka (Beograd, jun 2015. godine)
GLAVNI PROGRAM FESTIVALA:
17. septembar I 20:00 I Narodno pozorište u Beogradu, Velika scena
Folksbine am Roza-Luksemburg plac, Berlin, Nemačka
MURMEL, MURMEL Po Diteru Rotu
Režija: Herbert Frič
Predstava je bez teksta
Folksbine am Roza-Luksemburg plac, Berlin, Nemačka
MURMEL, MURMEL Po Diteru Rotu
Režija: Herbert Frič
Predstava je bez teksta
18. septembar I 20:00 I Madlenianum
Slovensko narodno gledališče Drama Ljubljana, Mestno gledališče ljubljansko i Cankarijev dom, Ljubljana, Slovenija
Slovensko narodno gledališče Drama Ljubljana, Mestno gledališče ljubljansko i Cankarijev dom, Ljubljana, Slovenija
ILIJADA Homer
Režija: Jernej Lorenci
Predstava je na slovenačkom jeziku. Prevod: srpski i engleski jezik
Režija: Jernej Lorenci
Predstava je na slovenačkom jeziku. Prevod: srpski i engleski jezik
19. septembar I 19:00 I Jugoslovensko dramsko pozorište, Scena Ljuba Tadić
Srpsko narodno pozorište, Novi Sad, Srbija
SMRT IVANA ILJIČA L. N. Tolstoj
Režija: Tomi Janežič
Predstava je na srpskom jeziku. Prevod: engleski jezik
Srpsko narodno pozorište, Novi Sad, Srbija
SMRT IVANA ILJIČA L. N. Tolstoj
Režija: Tomi Janežič
Predstava je na srpskom jeziku. Prevod: engleski jezik
20. i 21. septembar I 20:00 I Bitef teatar
Slovensko mladinsko gledališče (Ljubljana, Slovenija), Hrvatsko narodno kazalište Ivana pl. Zajca (Rijeka, Hrvatska), BITEF (Beograd, Srbija) i MOT (Skoplje, Makedonija)
KOMPLEKS RISTIĆ
Režija: Oliver Frljić
Predstava je na srpskom, hrvatskom i slovenačkom jeziku. Prevod: engleski jezik i slovenački na srpski jezik
21. septembar I 19:00 I Atelje 212, Scena Mira Trailović
Hrvatsko narodno kazalište u Zagrebu, Hrvatska
MI SMO KRALJEVI A NE LJUDI
Režija i koreografija: Matija Ferlin
Predstava je na hrvatskom jeziku. Prevod: engleski jezik
21. septembar I 21:00 I Centar za kulturnu dekontaminaciju
Centar za kulturnu dekontaminaciju, Beograd, Srbija
IBZENOV NEPRIJATELJ NARODA KAO BREHTOV POUČNI KOMAD
Režija: Zlatko Paković
Predstava je na srpskom jeziku. Prevod: engleski jezik
Slovensko mladinsko gledališče (Ljubljana, Slovenija), Hrvatsko narodno kazalište Ivana pl. Zajca (Rijeka, Hrvatska), BITEF (Beograd, Srbija) i MOT (Skoplje, Makedonija)
KOMPLEKS RISTIĆ
Režija: Oliver Frljić
Predstava je na srpskom, hrvatskom i slovenačkom jeziku. Prevod: engleski jezik i slovenački na srpski jezik
21. septembar I 19:00 I Atelje 212, Scena Mira Trailović
Hrvatsko narodno kazalište u Zagrebu, Hrvatska
MI SMO KRALJEVI A NE LJUDI
Režija i koreografija: Matija Ferlin
Predstava je na hrvatskom jeziku. Prevod: engleski jezik
21. septembar I 21:00 I Centar za kulturnu dekontaminaciju
Centar za kulturnu dekontaminaciju, Beograd, Srbija
IBZENOV NEPRIJATELJ NARODA KAO BREHTOV POUČNI KOMAD
Režija: Zlatko Paković
Predstava je na srpskom jeziku. Prevod: engleski jezik
22. septembar I 20:00 I Srpsko narodno pozorište Novi Sad, Scena Pera Dobrinović
Biro Kasiopeja, Pariz, Francuska
ZBOGOM
Režija: Žonatan Kapdevijel
Predstava je na francuskom jeziku. Prevod: srpski jezik
Biro Kasiopeja, Pariz, Francuska
ZBOGOM
Režija: Žonatan Kapdevijel
Predstava je na francuskom jeziku. Prevod: srpski jezik
22. septembar I 15:00 i 21:00 I Jugoslovensko dramsko pozorište, Scena Studio
23. septembar I 17:00 i 21:00 I Jugoslovensko dramsko pozorište, Scena Studio
DasArts, Amsterdam, Holandija i TkH [Teorija koja hoda], Beograd, Srbija
DISKRETNI ŠARM MARKSIZMA (večera-performans od šest jela)
Autor: Bojan Đorđev
Predstava u 15h je na engleskom jeziku, predstave u 17h i 21h su na srpskom jeziku
23. septembar I 17:00 i 21:00 I Jugoslovensko dramsko pozorište, Scena Studio
DasArts, Amsterdam, Holandija i TkH [Teorija koja hoda], Beograd, Srbija
DISKRETNI ŠARM MARKSIZMA (večera-performans od šest jela)
Autor: Bojan Đorđev
Predstava u 15h je na engleskom jeziku, predstave u 17h i 21h su na srpskom jeziku
23. septembar I 20:00 I Atelje 212, Scena Mira Trailović
Maksim Gorki teatar, Berlin, Nemačka
COMMON GROUND Jael Ronen i ansambl
Režija: Jael Ronen
Predstava je na nemačkom jeziku. Prevod: srpski i engleski jezik
24. septembar I 20:00 I Pozorište na Terazijama
Gogolj centar, Moskva, Rusija
MRTVE DUŠE Po N. Gogolju
Režija: Kiril Serebrenikov
Predstava je na ruskom jeziku. Prevod: srpski jezik
Maksim Gorki teatar, Berlin, Nemačka
COMMON GROUND Jael Ronen i ansambl
Režija: Jael Ronen
Predstava je na nemačkom jeziku. Prevod: srpski i engleski jezik
24. septembar I 20:00 I Pozorište na Terazijama
Gogolj centar, Moskva, Rusija
MRTVE DUŠE Po N. Gogolju
Režija: Kiril Serebrenikov
Predstava je na ruskom jeziku. Prevod: srpski jezik
ŠTA NAS HRANI? AKTUELNE STRATEGIJE EVROPSKOG POLITIČKOG TEATRA
Anja Suša, selektorka
Anja Suša, selektorka
Nove pozorišne tendencije ovogodišnjeg Bitefa posvećene su savremenim izvođačkim praksama u veoma prostranom i donekle arbitrarnom polju savremenog političkog teatra. Podnaslov ove podselekcije inspirisan je predstavom Diskretni šarm marksizma Bojana Đorđeva (produkcija Daas Arts, Amsterdam i TkH, Beograd) koja je, pak, nadahnuta kultnim filmom Luisa Bunjuela Diskretni šarm buržoazije. Jedna od tema Bunjuelovog filma kao i predstave Đorđeva je neutoljena glad čovečanstva - čak i u prisustvu hrane. I dok u predstavi Bojana Đorđeva gledaoci učestvuju u obroku od šest jela sačinjenih od papirnatih citata različitih marksističkih filozofa, prava hrana ih čeka na policama na kojima bi trebalo da stoje knjige. Postavljajući pitanje: Šta nas hrani? indirektno postavljamo i pitanje: Čega smo gladni?. U vremenima u kojima, kako kaže Breht prvo dolazi ždranje, pa tek onda moral, u kojima bankari postaju proroci, a pobuna, samo roba, ova pitanja je, pogotovo u pozorištu, važno postavljati.
Ideja ovako postavljenog fokusa ovog dela selekcije, koji je usmeren na uočavanje i promišljanje savremenih izvođačkih praksi dok su još u procesu konstituisanja ili teorijskog kanonizovanja, jeste da se skrene pažnja na nekoliko različitih modela tzv. političkog ili angažovanog teatra koji se u ovom trenutku mogu videti na evropskim scenama. Videćemo, dakle, 5 predstava koje, svaka na svoj način, ulaze u živ i nepredvidljiv dijalog sa zajednicom u kojoj se događaju i kojom su, manje ili više direktno, inspirisane. Njihove teme su različite, kao i estetski pristupi. Različiti su im i produkcioni modeli, jer su neke od njih nastale u velikim, subvencionisanim teatrima kakav je, na primer, slavni berlinski Maksim Gorki teatar, ili su rezultat koprodukcije velikih regionalnih teatarskih institucija i festivala (Kompleks Ristić), dok se druge mogu opisati kao mali, nezavisni projekti (Zbogom, Ibzenov Neprijatelj naroda kao Brehtov poučni komad i Diskretni šarm marksizma). Bez obzira na ambicioznost produkcionog zahvata ili tematski fokus svake pojedinačne predstave u ovoj grupi, biće zanimljivo razmišljati i o njihovim dodirnim tačkama.
Pored predstave Bojana Đorđeva, o kojoj je bilo reči na početku ovog teksta, tu su još i predstava Common Ground izraelske rediteljke Yael Ronin u produkciji Gorki teatra, koja se bavi posledicama jugoslovenskih ratova iz 90ih i generacijom berlinskih emigranata koji su potomci počinitelja zločina i njihovih žrtava, kao i modelima njihove međusobne posleratne komunikacije na tuđoj teritoriji u pokušaju prevazilaženja istorijskih podela i mržnje.
Predstava Zbogom mladog francuskog umetnika Jonathana Capdeviellea nije primer eksplicitnog političkog teatra, već se bavi onom vrstom angažmana koji bismo mogli definisati kao rodnu politiku ili politiku tela. Ovaj daroviti autor i briljantni izvođač nam na duhovit i nežan način priča priču svog odrastanja i formiranja sopstvenog identiteta koji se definisao kroz podražavanje pop zvezda, naročito Madone. Od portreta naizgled naivne adolescentske konfuzije koji izaziva empatiju, predstava prerasta u istraživanje peformansa, uz upotrebu pop kulture i transvestije sa cilljem da ispita na kojoj tački imitacija i igranje uloga postaju sredstvo izražavanja po sebi.
Kompleks Ristić je najnoviji u nizu političko/teatarskih projekata Olivera Frljića koji se dosledno i sistematično bavi novijom istorijom jugoslovenskog i postjugoslovenskog prostora i njenim anomalijama i prećutkivanim sadržajima. Ovoga puta, Frljić tematizuje mitsku figuru Ljubiše Ristića, možda najznačajnijeg jugoslovenskog reditelja koji je svojim radom ujedinjavao jugoslovenski prostor, a čiji je politički angažman iz 90ih godina XX veka zauvek obeležio njegov politički i profesionalni status. Ova predstava će imati premijeru na Bitefu, a nastala je u koprodukciji Slovenskog mladinskog gledališča, MOT-a i Bitefa.
Predstava Zlatka Pakovića, Ibzenov Neprijatelj naroda kao Brehtov poučni komad u produkciji CZKD, je primer ekstremnog političkog teatra koji, koristeći nasleđe dva najveća predstavnika modernog političkog teatra, Ibzena i Brehta, tematizuje aktuelni društveni trenutak u Srbiji.
16 BITEF POLIFONIJA 15
Bitef Polifonija, prateći program BITEF-a, odvijaće se u periodu od 18. do 25. septembra 2015. Program je posvećen istraživanju i promovisanju inovativnih, kreativnih i participativnih oblika rada u dramskom obrazovanju i stvaralaštvu. Fokus Polifonije je i ove godine na osnaživanju kroz pozorište, na društvenoj odgovornosti i razmeni iskustva i dobrih praksi na lokalnom, regionalnom i međunarodnom nivou. Programi koji će se odvijati u terminu od 13 časova baviće se iniciranjem i predstavljanjem projekata pozorišta u obrazovanju i pozorišta u zajednici, kao i novih mreža i platformi za razmenu iskustava.
Predstave koje će se igrati na više lokacija u gradu u popodnevnim i večernjim terminima obuhvataju značajne rezultate procesnog rada sa mladima, uključujući predstave PUTOKAZI, NEVIDLJIVI SPOMENICI, KUĆA VELIKOG RATA iz Beograda, gostujuće predstave BETON MAHALA (Novi Pazar) i HODAČI (Niš/Francuska). Predstava BALERINE iz Novog Sada nosi sa sobom preispitvanje uloge i mesta savremenih igrača, a predstava CRVENA: SAMOUBISTVO NACIJE govori o položaju žena i mizoginiji u našoj sredini. Predstava nastala iz projekta PLAVE PRIČE je rezultat rada na dramskim tehnikama sa korisnicima psihijatrijskih usluga iz Beograda, Zagreba i Tuzle. Preispitivanje devedestih i posledica tog mračnog perioda, teme su predstava BALKAN REQUIEM iz Austrije i KINEZ iz Crne Gore, a iz Španije stiže zanimljivi projekat U JEDNOM MESTU U KIHOTU usmeren na razotkrivanje stvaralačkih procesa u radu na predstavi o Don Kihotu. Kao što je uobičajeno, nakon svih predstava slede razgovori sa njihovim autorima i učesnicima.
Važan deo ovogodišnje Bitef Polifonije predstavlja i međunarodni simpozijum Pozorište u kontekstu koji je posvećen analizi relevantnih teorija i praksi savremenog pozorišta, kao i razumevanju principa, mehanizama i vrednosnog sistema koji objedinjuju različite vidove njihove primene. Simpozijum se organizuje od 23. do 25. septembra 2015. i ima više sekcija, od kojih je svaka posvećena određenoj temi, među kojima su: drama u obrazovanju, pozorište zajednice, tekovine Augusta Boala u savremenim izvođačkim praksama, principi participacije u rada sa ranjivim grupama, performativne političke prakse i dr. Simpozijum organizuje grupa Hop.La! u saradnji sa Fakultetom dramskih umetnosti i UNESKO Katedrom za kulturnu politiku i menadžment Univerziteta umetnosti u Beogradu. Više infomacija o simpozijumu Pozorište u kontekstu može se pronaći na adresi: pozoristeukontekstu.wordpress.com
Urednice Bitef Polifonije: Sanja Krsmanović-Tasić i Irena Ristić
Koncept Bitef Polifonije: Ljubica Beljanski - Ristić
Koncept Bitef Polifonije: Ljubica Beljanski - Ristić
39. BITEF NA FILMU
Kao i svake godine, u okviru pratećeg programa Bitefa, biće održan Bitef na filmu koji će pratiti slogan festivala. Urednica programa je Vera Konjović. Mesto održavanja programa: Muzej jugoslovenske kinoteke.
Najveća preporuka:
22. septembar, 17:30
AJNŠTAJN NA PLAŽI (EINSTEIN ON THE BEACH)
Opera (Snimak predstave – Pariz 2012, 270’, DVD, kolor)
AJNŠTAJN NA PLAŽI (EINSTEIN ON THE BEACH)
Opera (Snimak predstave – Pariz 2012, 270’, DVD, kolor)
Muzika i pevani tekst: Philip Glass
Režija, scenografija, svetlo: Robert Wilson
Koreografija: Lucinda Childs
Režija, scenografija, svetlo: Robert Wilson
Koreografija: Lucinda Childs
Učestvuju: The Lucinda Childs Dance Company i The Philip Glass Ensemble
Opera je zasnovana na tri glavne vizuelne teme: voz, sudnica, svemirska letelica nad poljem. Za autore je bitan novatorski prilaz umetnosti, spoj izuzetno precizne slike s muzikom i ljudskim glasom i pažljivo obrađivanje zvučnih i vizuelnih efekata. Na Bitefu na filmu prikazani su i drugi Vilsonovi radovi: Pogled gluvog, Građanski ratovi i Smrt Molijera.
ROBERT VILSON (1941) studirao je poslovnu administraciju, arhitekturu, pohađao je časove slikanja, predavanja udovice Lasla Moholja-Nađa, dizajnera, filmadžije, fotografa i vajara. Godine 1960. osnovao je eksperimentalnu produkciju, a 1970. s Filipom Glasom započeo rad na operi Ajnštajn na plaži, koja je proslavila i jednog i drugog.
FILIP GLAS (1937) u šestoj godini svirao je violinu, flautu, zatim klavir. Studirao je matematiku, filozofiju i muziku. Godine 1968. osnovao je Ansambl Filip Glas. Komponuje opersku, baletsku, filmsku, teatarsku, kamernu muziku i simfonije.
LUSINDA ČAJLDS je najznačajnija američka koreografkinja postmoderne. Godine 1973. osnovala je kompaniju i počela da sarađuje s Vilsonom i Glasom. U prvobitnoj predstavi Ajnštajna bila je i koreografkinja i glavna izvođačica. Poznata je po minimalističkom pokretu koji ume da pretoči u složene oblike.
BITEF ZONA
Ideja projekta je oživljavanje i regeneracija Skvera Mire Trailović, kao jednog od otvorenih javnih gradskih prostora na kojem bi se dešavali kulturno-umetnički sadržaji na otvorenom. Bitef zona bi kreativno, angažovano i provokativno delovala kao interaktivni i interdisciplinarni prostor, kao mala, eksperimentalna scena, koja bi određenom neformalnošću ponudila novi sadržaj građanima Beograda, a ujedno to bi bio centar festivalskih aktivnosti - mesto okupljanje gostiju festivala, novinara, partnera. Planirana su partnerstva sa ustanovama i udruženjima građana koja se bave kulturom i obrazovanjem, umetnicima, medijima, gradskim i opštinskim vlastima.
Autorka projekta i urednica programa: Vesna Bogunović.