Beograd, Studentski park od 11h – 13h, a u slučaja kiše - Ustanova kulture Palilula, Mitropolita Petra 8. “Društvo je u obavezi da deci omogući bezbrižno odrastanje jer deca treba da se igraju i uče a ne da budu izrabljivana”. Svetski dan borbe protiv dečjeg rada ustanovila je Međunarodna organizacija rada (The International Labour Organization) 2002. godine sa ciljem da se ukaže na poslove koji su telesno, socijano, mentalno i psihički opasni po dete i koji mu narušavaju zdravlje i otežavaju ili onemogućavaju školovanje.
Pospremanje sobe, pomaganje roditeljima u obavljanju kućnih poslova ili povremeni rad za džeparac u slobodno vreme nisu teme o kojima se ovde radi. Ti normalni i svakodnevni zadaci, ukoliko su primereni uzrastu deteta, neophodni su za razvoj deteta i sticanje zdravih navika.
 
U Srbiji nema preciznih podataka o zloupotrebi dečjeg rada a MOR procenjuje da je zloupotreba na nivou zemalja Istočne i Centralne Evrope odnosno oko 4 odsto. To znači da oko 25.000 dece uzrasta do 14 godina mora da radi kako bi preživelo i  pomoglo porodicama da prežive. Prosjačenje, pranje šoferšajbni, preprodaja, rad u polju, ali i poslovi koji zadiru u kriminalitet svakodnevna su realnost velikog broja romske dece, počev od najranijeg uzrasta. Takođe, ukazuje se i na to da položaj dece u siromašnim hraniteljskim porodicama nije uvek lagodan već da podrazumeva privređivanje neprimereno uzrastu.

Neophodno je razviti preventivne programe namenjene deci i porodicama koje su pogođene siromaštvom kao i mehanizme ranog upozoravanja na rizike kojima su neka deca u našoj zemlji izložena kako bismo kao društvo bili sigurni da su deca bezbedna. Takođe, programi neposredne podrške deci koja imaju u svom životu iskustvo zloupotrebe još uvek nisu dovoljno rasprostranjeni ni dostupni svima kojima je to potrebno, te je u narednom periodu važno nastaviti dosadašnje napore ka razvijanju sveobuhvatnijeg sistema podrške.

Međunarodna organizacija rada, ipak, konstatuje da postoji povećana politička volja da se reši problem, posebno u zemljama u kojima se životne standard poboljšava pa porodice mogu da prežive od zarada roditelja te deca nisu primorana da rade.
 
Uprkos naporima mnogih organizacija širom sveta da se deci omogući minimum uslova za normalan život i školovanje, ovaj problem ne samo da nije rešen već se smatra da je u porastu. Međunarodna organizacija rada procenjuje da u svetu danas čak 218 miliona dece uzrasta između pet i 14 godina mora naporno da radi, u veoma teškim uslovima, kako bi zaradili za život. Glavni uzrok je siromaštvo i nemogućnost porodice da zaradi za osnovne životne potrebe. Najveći broj ove dece živi u Aziji i Africi, mada nisu pošteđena ni siromašna deca iz najrazvijenijih zemalja. Deca rade na poljima, u rudnicima, građevnarstvu, ilegalnim fabrikama u nehumanim uslovima, a takođe se primoravaju na učestvovanje u oružanim sukobima ili se prodaju od ruke do ruke kao robovi pa bivaju brutalno zloupotrebljavani za različite poslove, prostituciju i pornografiju.

Ove godine obeležavanju Svetskog dana borbe protiv dečjeg rada priključiće se i organizacije Crvenog krsta iz Beograda (Palilula, Stari grad, Savski Venac i Zvezdra) zajedno sa Centrom za integraciju mladih i Internacionalnom školom Brook Hills, takođe iz Beograda.

Pozivamo vas da ukoliko ste u mogućnosti posetite obeležavanje Svetskog dana borbe protiv dečjeg rada koje će se održati u Studentskom parku, 12. juna, od 11 do 13 sati gde će se stotinak mališana iz različitih zemalja i kulturnih miljea družiti  se uz pomoć volontera Crvenog krsta i CIM-a, kako bi jedni drugima pokazali omiljene igre kojih vole da igraju sa svojim vršnjacima, sa porukom - “Društvo je u obavezi da deci omogući bezbrižno odrastanje jer deca treba da se igraju i uče a ne da budu izrabljivana”.